Митови старог света

Ловор

Ова зачинска биљка која се углавном може наћи у медитеранским крајевима често се користи као додатак разним јелима. У античка времена венац исплетен од листова ловора носили су победници. Али мало се зна да је око порекла ове биљке, судбина уплела животе два античка бога и једне нимфе. Наиме, Ерос, бог љубави и Аполон, бог Сунца, често су један другог изазивали различитим опаскама. Једном приликом Аполон рече Еросу како је толико лош у свом послу да би било далеко боље да му преда свој лук и стрелу. Ерос, озлојеђен, сачека згодну прилику и стрелама погоди Аполоново срце и учини да се овај вртоглаво заљуби у нимфу по имену Дафне. Дафне је била нимфа пратиља богиње Артемиде. О њеној лепоти се причало у целој Тесалији. Имала је много удварача али их је одбијала из жеље да задржи своју невиност и остане верна својој Богињи, односно служби нимфе пратиље. Небројено пута је одбила Аполонове љубазне речи. На крају, како је Аполон прибегао дословном прогону сироте девојке, знала је да пре или касније мора попустити далеко надмоћнијем противнику. Зато се обратила за помоћ Артемиди, која је пре него што ју је Аполон сустигао, претворила у дрво ловора. Аполон, ужаснут и скрхан болом, одлучио је да ловорово дрво посвети себи. Зато победници Питијских игара, чији је заштитник Аполон, носе круну у виду ловоровог венаца. Следећи пут када спремате ручак, не оклевајте, дозволите да вам једна прелепа нимфа обогати јело.